КЛАРИНЕТ

Вељко Кленковски је рођен 1975. године у Панчеву. Завршио је средњу музичку школу Корнелије Станковић у Београду, након чега је наставио своје школовање на конзерваторијуму Жорж Бизе у Паризу. На Националном конзерваторијуму у Паризу, дипломирао је са највишим оценама. Две године касније магистрирао је на париској Ecole Normal, а 2008. године магистрирао је и на Академији уметности у Новом Саду. Кленковски је лауерат бројних такмичења у земљи и иностранству, од којих су најзначајније прве награде на међународном такмичењу Леополд Белан у Паризу, међународном такмичењу у Пикардији, Савезном такмичењу у Љубљани, као и прва специјална награда на Међународном такмичењу у Паризу и трећа награда на Међународном такмичењу музичке омладине у Београду. Наступао је као солиста са Краљевским оркестром из Брисела, Филхармонијом нација из Немачке, Београдском филхармонијом, Оркестром РТС-а, Симфонијским оркестром из Ниша, београдским ансамблом Душан Сковран, оркестром Гудачи светог Ђорђа, итд. Наступао је и у многим камерним ансамблима у земљи и иностранству, при чему се издвајају гостовања у Шпанији, Русији, Кини, Немачкој, Француској, Словенији, Аустрији, Швајцарској, Италији, Грчкој, Словачкој, Чешкој, Америци и Индији.
Вељко Кленковски је до 2002. године наступао као први кларинетиста оркестра Филхармоније нација у Немачкој, као и први кларинетиста камерне опере Мадленианум и оркестра РТС у Београду. Од 2002. године је соло кларинетиста Београдске филхармоније, а стални је члан и Балканске камерне академије. Оснивач је и члан Дувачког квинтета Београдске филхармоније, као и Београдског дувачког трија. Наступао је са симфонијским оркестром Бруно Валтер, као и Кипарским националним оркестром. Током дугогодишњег рада у оркестру сарађивао је са многим еминентим музичарима, међу којима су Зубин Мехта, Кристијан Мандеал, Бери Даглас, Мухаи Танг, Леополд Хагер, Пол Ангерер и други. Кленковски се активно бави и педагошким радом. Држао је мајсторске курсеве у Француској, Србији, Словенији и Црној Гори. Члан је жирија међународног такмичења Охридски бисери у Македонији и Даворин Јенко у Србији. Добитник је Октобарске награде и награде за педагошки рад. Докторирао је 2015. на Факултету музичке уметности у Београду и добитник је награде Бруно Брун као студент који је завршио докторске студије са најбољим успехом.

Јуриј Хладник је дипломирао на Музичкој академији у Љубљани 1996. год. у класи проф. Алојза Зупана. Код њега је 1999. год. завршио и посдипломске студије. За време школовања освојио је многе прве награде на такмичењима младих музичара. 1996. год. учествовао је у швајцарском међународном оркестру. 1998 био је запослен као баскларинетиста у оркестру словенске опере, а од 1999. је запослен као соло кларинетист у Симфонијском оркестру РТВ Словеније. Снимао је за РТВ Словенија и РТВ Марибор. Као солист наступио је са бројним оркестрима (Симфоничари РТВ Словенија, оркестар Музичке академије из Љубљане, Омладински симфонијски оркестрар из Цеља, оркестар Акорд...). Као солист и члан разних камерних састава насупио је на фестивалима као што су: Лент, Глазбени септембар у Марибору, Дубровачке летње игре, Когојеви дани, Словенски глазбени дани, Ноћ словенских складатеља, Ипавчеви културни дани...
Члан је више камерних састава (Трио Опус3, Пухачки квинтет ПанАрс, Маистер трио).
Повремено сарадјује и с другим камерним саставима и оркестрима (Квартет Акорд, гудачи квартет Епидаурус...).

Лазар Кондић рођен је 27. 4. 1977. Петанге-у (Луxембург). Нижу музичку школу завршио у МШ „Вук Караџић” у Лозници. Након тога уписао средњу музичку школу „Исидор Бајић” у Новом Саду, у класи професора Ђуре Петеа. По завршетку средње школе уписује Академију уметности у Новом Саду у класи мр Николе Срдића, где 2000.године дипломира са највишом оценом.
Тренутно је запослен у средњој музичкој школи у Суботици као професор кларинета и шеф одсека за дувачке инструменте.
Као солиста награђиван је на републичким такмичењима у Београду 1995. II награда и 1999. I награда. Био је члан Суботичке филхармоније као први кларинет. Одржао је више солистичких концерта и са квартетом кларинета наступио на многобројним свечаностима широм земље и иностранства.
Педагошки рад започиње 1998. године у МШ „Милоје Милојевић” у Гроцкој, да би 2000. год. прешао у ШОМО Кула и ОМШ Врбас. Од 2002. године запослен у МШ Суботица.
Током досадашњег педагошког рада са својим ученицима је учествовао на такмичењима у земљи и иностранству, где су награђени са преко140 награда. Током досадашњег рада у средњој школи седморо ученика из његове класе наставило је даље школовање на музичким академијама у Новом Саду, Београду, Бања Луци, Будимпешти и Сегедину.
Члан републичког жирија био је у Београду 2003. и 2007. год, фестивалског жирија 2009. године, а на Мајским сусретима у Лазаревцу био је члан жирија од 2004 до 2010. године.
Један је од оснивача и генерални секретар (2008 – 2010) међународног такмичења „Антон Еберст” у Новом Саду за кларинет и флауту и оснивач Фемус фестивала у Суботици.
Стручно се усавршавао на курсевима кларинетиста мр Николе Срдића (Нови Сад), мр Мишел Арињона (Француска), мр Мате Бекавца (Словенија), мр Јоже Котара (Словенија), мр Анте Гргина (Београд), др Стефани Зелник (Америка), мр Огњена Поповића (Београд), Беле Ковача (Мађарска), мр Зсолт Сатмари (Мађарска) и мр Александра Тасића (Нови Сад).

ФЛАУТА

Матеј Зупан  (1970) је професор на Музичкој академији у Љубљани. Од 1996. до 2008. год. био је соло флаутиста Симфонијског оркестра Радио Словеније. Завршио је своје дипломске и постдипломске студије на Музичкој академији Универзитета у Љубљани у класи професора Феђе Рупела, а касније наставио своје усавршавање код Mario Ancilloti и похађао мастер класове ко је су држали Trevor Wye, Michel Debost, Peter-Lukas Graf и James Galway. Добитник је неколико првих награда и других признања на државним такмичењима. Као члан АРИАРТ дувачког квинтета, Камерног оркестра Музичке академије скоро основаног Ансамбла за савремену музику МД7 и Камерног оркестра солиста (Удружење словеначких композитора) али и као солиста наступао је интензивно у  Словенији, Европи и Северној и Јужној Америци. Снимао је за ТВ и радио Словеније, РАИ и ОРФ.

Јасна Марковић Вујановић рођена је у Тузли 1973. год, где је завршила основну и средњу музичку школу. Као ученица учествовала је на бројним такмичењима на којима је освајала награде, од којих су најзпаженије I савезна награда у Љубљани 1988. год, те II савезна награда у категорији Камерних састава на Такмичењу наредне године.
Након похађања летњег курса Академије уметности у Новом Саду,  а на позив свог будућег професора, Маријана Егића, уписује се на прву годину судија 1990. год. За време студија похађала је курсеве реномираних флаутиста (Рената Грајс-Армин, 1992. и 1994. у  Италији), учествовала у раду мађарске секције флаутиста у Шопрону, била полазник кура професора Петера Лукаса – Графа, а након студија и курсева Софи Шерије, Јаноша Балинта, Гергеља Ицеша. Дипломирала је са просечном оценом 9,45.
У Музичој школи „Исидор Бајић“ запослена је од треће године студија. Потврда њених педагошких резултата је, поред бројних награда њених ученика, и избор за члана жирија такмичења у Ваљеву, 2005. и 2007. година, Републичког такмичења 2005. и 2007, жирија на Фестивалу музичких школа у Зајечару 2006, такмичењу у Лазаревцу 2008. године, као и признање за најбољег педагога 1995. године на такмичењу камерних састава у мађарском граду Балашађармату.
Од октобра 2006, када је изабрана за председника Војвођанске стручне комисије за флауту, била је организатор семинара флаутисте Гергеља Ицеша, као и семинара Викенд отворених врата 2007. и 2008. године, на коме је узело учешћа преко 20 колега из Војводине, са својим ученицима. За 2009/10. годину, организатор је и координатор акредитованог семинара Јаноша Балинта. Од 2003. активно ради у трију „Анима“ (флаута, виолина и харфа) са којим остварује  запажене концерте, међу којима и наступ на Међународном фестивалу харфе као и у оквиру манифестације Новосадско лето (уз виолончело и са солисткињом Јеленом Булатовић (мецосопран)). 2004. године оснива трио MaesTre са колегиницама Александром Николић и Ирином Загурскајом, који под називом Da kamera и у нешто измењеном саставу остварује запажене концерте на Новосадском лету и у организацији зрењанинског културног центра 2008. Њени ученици освојили су велики број награда на фестивалима, републичким и међународним такмичењима, како у соло дисциплинама тако и у камерној музици.

Александар Буркерт рођен је 1963. године у Лесковцу, где завршава нижу и средњу музичку школу "Станислав Бинички", у класи Радета Иванчевића. Музичку академију у Београду уписује код проф. Тахира Куленовића, у чијој класи и дипломира.
Као оркестарски музичар на месту првог флаутисте Дувачког оркестра РВ-а у Земуну, под диргентском палицом маестра Владимира Мустајбашића, ради у периоду од 1989 до 1994. године и наступа широм тадашње Југославије. Са оркестром издају 2 ЦД-а и остављају трајне снимке за Радио Београд. Наступа са Новосадским, Београдским дувачким и новосадским Биг бендом, у чијим саставима се представља као мултиинструменталиста свирајући алт, баритон саксофон и фрулу. Представља се и као извођач на фрули на наступу „Концерт посвећен Фрушкогорским манастирима“, са уметником Владимиром Лабатом у Коларчевој задужбини (2004).
Педагошким радом почиње да се бави 1987. године у Београду. Ради у музичким школама „Петар Коњовић“ Београд, „Даворин Јенко“ Београд, Политехничка академија Нови Београд, „Петар Стојановић“ Уб, где бива награђен општинском наградом града Уба за резултате постигнуте у области педагогије. У досадашњој педагошкој каријери његови ученици добитници су многобројних републичких и других  награда у земљи и иностранству.  Учествује у раду републичког и других жирија флаутских такмичења. 2012, 2013, 2014. и 2015. добитник је награде Фемус Суботица „The best pedagogue of flute“. За изузетне педагошке резултате 2014. награђен је од стране Удружења музичких и балетских педагога Србије. Организатор је летњих и зимских школа флауте.

САКСОФОН

Нинослав Димов завршава постдипломске студије у класи проф. Стојана Димова на Факултету музичке уметности у Скопљу 2004 год, и стекао звање магистра саксофона на истом факултету 2006 год. После дипломирања у Скопљу, продужује своје студије у Берлину на Universität der Kunste, у класи проф. Детлефа Бенсмана. У Берлину 2006 год. успешно завршава постдипломске студије (саксофон) и продужује са специјализацијом „Konzertexamen“ све до 2009 год. Добитник је неколико, како републичких, тако и интернационалних награда, и редован је учесник престижних семинара и мастер класа саксофона у Словенији, Француској, Немачкој...
Поред бројних реситала, Нинослав има више солистичких наступа са Македонском филхармонијом, Косовском филхармонијом, „Lietzeorchester“– Берлин. Још са почетка студија, вођа је саксофон квартета „Димов“ са којим је имао бројне наступе (Скопље, Дубровник, Сарајево, Мостар, фастивали „Охридско лето“, „Скопско лето“, итд.). У 2006 год. свира неколико концерата са Berliner Saxophon Quartett, (ансамбл са светским реномеом), а од 2007 год. члан је и ко-оснивач „Bensmann Saxophon Quartett-a“, са којим има бројне наступе у Немачкој (Берлин, Дуисбург, Бранденбург, Франкфурт, Буко...).
Тренутно, Нинослав је ванредни професор саксофона на Факултету музичке уметности у Скопљу и члан Биг бенд оркестра Македонске радио телевизије.

Георгиос Лигеридис рођен је у Јоханесбургу, у Јужној Африци 1973, грчки саксофониста Џорџ Лигеридис је дипломирао на ,,Високој школи музике” у Келну у класи Данијела Гаутијера, као и на ,,Националној школи музике у Кретеилу” у Паризу са ,,Првом наградом” када је у питању класични саксофон и камерна музика, у класи Жоржа Порта. Похађао је, такође, и мајсторске курсеве код Клода Делангла, Арноа Борнкампа, Филипа Портожоа и учио камерну музику код Уле Граф.
У исто време је студирао савремену импровизацију и класично певање.
Наступао је на концертима у Грчкој, Француској, Немачкој, Хрватској, Бугарској, Северној Македонији, Србији.
Сарађивао је са Државним оркестром Солуна, оркестром ,,Орсеј” и наступао је као солиста са Оркестром софијске академије. Радио је, такође, са разним ансамблима (Атински квартет саксофона, Македонски квартет саксофона, Дортмундски ансамбл саксофона, ансамбл Фиксна идеја).
Користећи савремену импровизацију, музички је оплеменио неколико позоришних представа.
Од 1993. сарађује са пијанисткињом Ефтихијом Вениотом и као ,,Дуо Хермес” су представили велики број дела међународног репертоара са нагласком на француске композиције, док су истовремено веома заинтересовани за савремено грчко стваралаштво. У овом контексту, они сарађују са познатим и са млађим грчким композиторима, извели су неколико дела, представили грчка дела публици у иностранству као и међународно признатим уметницима и снимили су композицију Париса Параскопулоса ,,Амфиполис”. Истовремено, значајан део њихове активности чини ,,Биоскоп-Концерт”, током којег се уживо импровизују делови филмске музике и помешају са представљањем аутентичних дела камерне музике. Нека од ових дела, посебно адаптирана, се презентују у облику едукативних наступа у школама у Грчкој.
2009 је основао ансамбл ,,Нови саксофон”, који се појавио на многим концертима и фестивалима у Грчкој и иностранству.
Он предаје на Државном конзерваторијуму у Солуну и на Градском конзерваторијуму у Неаполи-Сикис. Пошто се много занима за педагогију, организовао је многе мајсторске курсеве, доводећи грчке студенте у контакт са неким од најзначајнијих извођача и предавача широм света.
Организује ,,Олимпијски фестивал саксофона”.

Бојан Вукелић студирао је у Грацу jazz и класичан саксофон у класама  Karlheinz Miklina, Heinrich Von Kalneina и Hannesa Kawrze. 2005. године одлази на усавршавање у Келн код професора Claudiusa Valka, а годину дана касније завршава магистарске студије.
Са „КУГ“ оркестром Опере из Граца 2001. године, снимио је ЦД, дело Томажа Светеа-Критон.
Са својим квартетом наступао у Србији, Хрватској, Аустрији и Немачкој. Као члан HGM Jazz оркестра Загреб свирао је на „ИАЈЕ“ фестивалу у New York-у, затим и у Шведској, Словенији, Белгији, Аустрији и Хрватској.
Такође, наступао је са грчком пијанисткињом Елени Папаспироу у Србији, Аустрији и Грчкој.
По повратку у Србију са „Soul Connection Biga bandom“, предвођеним Душком Гојковићем, снима ЦД „Balkan project“. Са истим ансамблом наступа у Швајцарској, Немачкој и Србији.
Учествује у пројектима музичке редакције РТС-а, са Big bandom РТС-а и оркестром „Позоришта на Теразијама“.
Од 2012. године предавач је на међународној радионици за дуваче у Тивту. Професор је саксофона у Музичкој школи „Коста Манојловић“ у Земуну.

ФАГОТ, ОБОА, КАМЕРНА МУЗИКА

Ненад Јанковић је дипломирао, магистрирао и докторирао на ФМУ у Београду у класи Мирка Исаеског. Усавршавао се на мајсторским курсевима код Кнута Сонстеволда и Мауриција Паеза. Оснивач је дувачког трија и дувачког квинтета Београдске филхармоније и један од оснивача ансамбла Балканска камерна академија 1995. године. Наступа као соло фаготиста Оркестра младих Медитерана. Свира као соло фаготиста је Београдске филхармоније.
Као солиста наступао је са Београдском филхармонијом, оркестром Војске Србије, Београдским гудачким оркестром Душан Сковран, Гудачима Светог Ђорђа, Симфонијским оркестром југоисточне Европе и Камерним оркестром YES (Youth Europen strings). Добитник је више награда на савезним такмичењима, прве награде на међународном такмичењу у Стрези, Италија и Октобарске награде града Београда 1995. Одржао је више реситала у свим већим градовима Србије, као и у Љубљани. Наступао је као камерни музичар, са различитим камерним ансамблима на најзначајнијим фестивалима у земљи и региону – Бемус, Номус, Нимус, Љубљана фестивал, Марибор фестивал, Инфест Битољ, A tempo Подгорица, као и на прослави Светског дана музике 2009. године у Паризу. Одржао је мајсторски курс на Музичкој академији у Љубљани, а већ шест година је редовни предавач на летњим музичким радионицама за дувачке инструменте у Тивту. Ненад Јанковић свира на инструментима ручне израде Милан и Император, који је са пуно љубави направио Живан Шарчевић.

Милан Јанковић завршио је основну и средњу музичку школу „Јосип Славенски“ у Београду на вокално-инструменталном одсеку – обоа, у класи професора Драгана Лазића. Дипломирао је на Факултету музичке уметности у Београду - дувачки одсек – обоа, са највишом оценом. Након редовних студија одлази на магистарске студије у Норвешку – Stavanger Univresity for music and dance, у класи професора Britte Holger и Kjersti Dahl. По завршетку магистарских студија, 2007. године, одлази у Јапан, где свира у камерном трију. Добитник је многобројних награда на републичким такмичењима и међународном такмичењу за соло и камерну музику. По повратку у Београд постаје стални сарадник Уметничког ансамбла Станислав Бинички, на месту соло и друге обое, као и у позоришту „Мадленианум“, у Београду, где је радио од 2007 до 2012. године. Као стални члан Београдске Филхармоније, на месту друге обое, од 2009. до 2011. године, наступао је са најбољим светским диригентима попут Зубина Мехте, Александра Рахбарија, Мухај Танга и многим другима. До данас је сарађивао са многбројним оркестрима као што су: Симфонијски оркестар РТС-а, Црногорски симпфонијски оркестар, Stavanger Symphony Orchestra и други. Похађао је семинаре код најистакнутијих обоиста, као што су: Hansjörg Shelemberger – солиста Берлинске филхармоније, професора Конзерваторијума у Паризу Walter David-a, као и са професорима Mozarteuma: Stefan-ом Shili и Passin Günter-ом.
Бављење педагогијом започиње као професор у музичкој школи „Милоје Милојевић“ у Крагујевцу, а од 2011. године, запослен је на месту професора обое у музичкој школи „Мокрањац“ у Београду, као и у музичкој школи „Јосип Славенски“. Поред успешног бављења педагогијом и даље је активан као соло, камерни и оркестарски музичар.

Илија Рајковић рођен је 21. 12. 1976. год. у Пожаревцу, где је завршио средњу музичку школу „Стеван Мокрањац”, одсек за музичког извођача и музичког сарадника. Дипломирао је на одсеку за општу музичку педагогију на Факултету музичке уметности у Београду. У Музичкој школи „Стеван Мокрањац” ради од 1997. године.
Активан је у различитим сферама културног живота града Пожаревца, бави се јавним извођењем, компоновањем и аранжирањем, члан је већег броја вокалних и инструменталних састава, заједно са колегама из Музичке школе оснивач је ансамбла „Мозаик”. Аутор је музике за више десетина позоришних представа Центра за културу. Под његовим руководством, оркестар културно–уметничког друштва осваја неколико награда на републичким смотрама фолклора и народног стваралаштва.
Са ансамблом „Мозаик” осваја неколико награда, а као најважније издвајају се „Награда за уметничко унапређење фестивала” у Ваљеву 2007. године, као и прво место у групи на Првом охридском хорском фестивалу 2008. год.
Његове композиције и аранжмани, углавном, народних песама и мелодија, налазе се на репертоару готово свих ансамбала Музичке школе „Стеван Мокрањац”, али и других институција, као што су црквени хор „Браничево” и сл. Поред тога, велики број хорова и ансамбала широм Србије изводи његове композиције, а такође, широм света, на десетине хорова изводи по неку његову композицију или аранжман.
Дужи низ година аутор је примера за Такмичење младих солфеђиста у Пожаревцу, као и примера за Републичко такмичење солфеђиста у Београду.
Са различитим камерним саставима музичке школе постиже запажене резултате на такмичењима.
Заједно са једним бројем колега руководи Великим школским ансамблом, који се бави извођењем народних песама у оригиналном аранжману.
Добитник је Повеље културе града Пожаревца 2010. године, награде УМБПС у шк. 2013/14. за остварене једногодишње резултате, као и Октобарске награде Града Пожаревца 2017. године.