ПЛАН РАДА УЧЕНИЧКОГ ПАРЛАМЕНТА

ВРШЊАЧКА МЕДИЈАЦИЈА - ПРИРУЧНИК ЗА УЧЕНИКЕ

 

22. априла, обележава се Међународни дан планете Земље у циљу скретања пажње на значај очувања природе и спречавања негативних последица људских активности по животну средину. Дан планете обележава се од 1970. године, а 2009. године Генерална скупштина УН донела је Резолуцију А/РЕС/63/278, тежећи да истакне глобални значај обележавања овог датума, у циљу упозорења на опасности које прете животу на Земљи, екосистемима и урбаним зонама услед развоја индустрије, повећане потрошње енергије, глобалног загревања и климатских промена, како би светска популација постала свесна своје одговорности према планети на којој живимо и тако смањила негативан утицај на животну средину.

Стручњаци упозоравају да је велики број биљних и животињских врста широм света пред изумирањем, што озбиљно доводи до нарушавања читавог екосистема и биолошке разноврсности. Као кључне узроке изумирања врста, биолози наводе уништавање станишта људском активношћу, неконтролисаном експлоатацијом свих извора Земље и њеног биљног и животињског света као и загађењем животне средине. Угрожене су и бројне биљне и животињске врсте у Србији.
Људи су несумњиво највећи кривци за мењање климе читаве планете и нарушавања природне равнотеже својим активностима: допринос климатским променама (глобално загревање услед „ефекта стаклене баште“), крчењем шума, губитком станишта, трговином и криволовом, неодрживом пољопривредом, загађењем пестицидима…

Глобално загревање (промена температуре на нашој планети) изазива:

  • Топљење поларних капа и глечера
  • Пораст нивоа мора (просечан ниво мора порастао је за преко 20цм од краја 19. века до данас, с тим што је у последњих 20 година брзина раста повећана; у зависности од различитих сценарија будућих емисија, научници предвиђају да би до 2100. године просечан ниво мора могао да порасте између 40 и 80цм у односу на почетак 21. века);
  • Промене образаца падавина, што доводи до чешћих поплава и дужих сушних периода, реметећи обрасце раста агрокултура (суви региони постају још сувљи, а влажни региони суочавају се са већим падавинама, по систему краћих, а снажнијих падавина);
  • Ацидификацију (повећање киселости) океана, што доводи до промене биодиверзитета (нарочито фитопланктона и коралних гребена); топлији океани су „погонско гориво“ екстремних метеоролошких догађаја, који постају учесталији.